Zašto glasine na internetu prednjače nad istinom

12. 02. 2015 / Autor: Brendan Najhen

---

---

Nije iznenađenje da su interesantne i neobične tvrdnje često članci koji najviše kruže na društvenim medijima. Pa ko želi da podeli nešto dosadno?

Međutim, problem je u tome što širenje glasina, dezinformacija i neproverenih tvrdnji može da nadvlada svaki pokušaj da se stvari razjasne, što smo i sami videli u polemikama o događajima kao što je bombaški napad na bostonskom maratonu i teorije zavere o tome da je Obamina administracija manipulisala statistikama o nezaposlenosti.

Svako, naravno, zna da internetom kruže sumnjive informacije, ali do sada je bilo teško proceniti značaj problema.

Da bi se uverio kako se ove lažne i neproverene informacije dele, Kreg Silverman, novinar i stipendista u Tau centru za digitalno novinarstvo na univerzitetu Kolumbija, stvorio je Emergent, alatku koja prati širenje glasina internetom o temama od kupovine Majkrosofta (istinita, kaže g. Silverman) do navodnog kondoma sa ukusom bundeve koji je proizveo Durex (lažna, kaže g. Silverman).

Po njegovom mišljenju, mnoge glasine koje su u opticaju ostaju neproverene, uključujući i tvrdnju da su libijski borci zarobili 11 komercijalnih aviona kada su krajem avgusta preuzeli kontrolu nad aerodromom u Tripoliju.

Koristeći podatke koje je Emergent pratio, vidimo da su neproverene tvrdnje prisutne svuda na internetu. Na primer, priča o nestalom libijskom mlaznom avionu podeljena je više od 140.000 puta uprkos tome što je cenjeni vebsajt za praćenje glasina Snoups smatra sumnjivom. (Silverman, međutim, još uvek klasifikuje ovu vest kao neproverenu, a ne lažnu; saznajte ovde više o metodama koje on i njegov tim koriste za klasifikaciju glasina i pratite kako se one šire).

Iznenađujuće je, takođe, kako se početni lažni izveštaji više šire nego kasniji demanti. Na primer, Snoupsovo opovrgavanje priče o mlaznjaku, koje klasifikuje glasinu kao lažnu, podeljeno je samo 735 puta, što je tek neznatan broj deljenja članka u kojem se priča potvrđuje.

Ili uzmimo bizarni, ali poučni primer žene koja je izjavila da je uradila transplantaciju kako bi dodala treću dojku – što je očito primer neverovatne priče koja je previše dobra da bi se uopšte proveravala. Prema podacima Emergenta, prvobitni izveštaji prošireni su društvenim mrežama i doživeli su ukupno 188.000 deljenja. Priča je vrlo brzo diskreditovana nakon što je objavljeno da je proteza sa tri dojke prethodno pronađena u ženinom prtljagu, ali članci u kojima se navodi da je ovo laž nikada nisu prikupili čak ni trećinu broja deljenja prvobitnog lažnog izveštaja.

Ova obmana se čini luckastom, ali je poučna kada govorimo o problemu glasina – obmane su često mnogo interesantnije od istine. Izazov za one koji se čvrsto drže činjenica jeste, izgleda, kako učiniti činjenice isto tako zabavnim za deljenje in internetu kao što su to i bajke koje one pokušavaju da zamene.

Originalni tekst na http://www.nytimes.com/2014/09/30/upshot/its-so-much-more-fun-to-spread-rumors-than-the-truth.html?_r=1&abt=0002&abg=1